Na trideset i trećem prstenu zlatne silsile tarikata Nakšibendijje-i Alijje je mevlana Halil Nurullah ez-Zagravi kuddise sirruh. Odgajan je od strane velikog šejha Ismeta Garubullaha kuddise sirruh. Mevlana Halil Nurullah ez-Zagravi kuddise sirruh je od početka terbijjeta pod vodstvom šejha Ismeta Garibullaha pokazivao veliku disciplinu u pogledu takvaluka (bogobojaznosti). U prvim godinama njegovog odgoja, Uzvišeni Allah ga je počastio kerametima. Bio je keramet-sahibija, zbog tog stanja njegov šejh Ismet Garibullah je vršio nadzor nad njegovim stanjem, često savjetujući ga da krije svoje stanje od obična svijeta, naređujući mu šutnju i da u tom periodu njegovog stanja ne smije ispravljati, niti upućivati narod. Razlog tome, između ostalog, je bio zbog specifičnosti karaktera Nurullaha ez-Zagravija kuddise sirruh. Naime, kada bi primijetio neku novotariju ili pogrešnu praksu kod ljudi, uputio bi im savjet, a kada ga ljudi ne bi poslušali, on bi pored šerijatskog argumenta kojeg bi iznio, pokazao i keramet. Šejh Ismet Garibullah ga je sklanjao često od ljudi. Idžazet je dobio od šejha Ismeta Garibullaha kuddise sirruh i tek tada mu je rekao: ”Sine moj, sada je vrijeme u kojem možeš voditi i upućivati ljude.”
Šejh Nurullah ez-Zagravi kuddise sirruh je dobio nadimak Zergavi po rodnom gradu Zagra u Bugarskoj.
Odnos velikog šejha Mustafe İsmeta Ğarîbullaha kuddise sirruh prema mevlani Halil Nurullah ez-Zagraviju kuddise sirruh
Pod odgojem šejha Garibullaha mevlana Nurullah ez-Zagravija je zabilježeno da je njegov sejri suluk bio veoma kratak i za to vrijeme je uspio dostići stepen velikog evlijaluka. Mnogi alimi ovakvu situaciju pripisuju tome što je Nurullah ez-Zagravi bio pod odgojem velikog šejha Ismeta Garibullaha k.s. Inače, u ovoj silsili pored velikog šejha Imama Rabanija kuddise sirruh je i ime šejha Mustafe Ismeta Garibullaha kao dva velika šejha. Drugi razlog njegovog efikasnog usvajanja znanja i napredovanja na duhovnom putu vide u tome što je Nurullah ez-Zagravi kuddise sirruh bio jedan od onih insana koji su Božijom voljom podsjećali na stanje ashaba Ebu Zerra el-Gifarija radijallahu anhu. Bio je veliki zahid, izuzetnog edeba, čuvar šerijata i sunneta Allahova poslanika Muhammeda alejhi selama.
Jedne prilike je šejh mevlana Halil Nurullah ez-Zagravi k.s. upozoravao ljude da se paze prelaženje granica dozvoljenosti u pogledu posjete određenim turbetima ili mezarovima koji su u narodu slovili da su u njima sahranjene mubarek ličnosti. Naime, šejh mevlana Halil Nurullah ez-Zagravi kuddise sirruh je govorio ljudima da pojedina mjesta koja su pričama iz prošlosti naslijeđena i usvojena kao mubarek mjesta i nisu zapravo nikakva mubarek mjesta. Ovakav njegov govor je naljutio sve slojeve društva, pa čak i one koji su bili ljudi od tarikata. Njegove izjave su uznemirile mnoge slojeve društva. Narod nije volio da im se kaže, kako pojedine tradicijske aktivnosti nemaju nikakve svrhe, pogotovu u pogledu posjećivanja nekih mezarova koja su slovila kao legende u narodu. Narod bi govorio: ”Kako je šejh Halil Nurullah ez-Zagravi nemilosrdan sa takvim izjavama.” Ljudi su se požalili njegovom šejhu Ismetu Garibullahu kuddise sirruh. Odmah poslije toga mevlana Garibullah k.s. je napisao pismo šejhu Halilu Nurullahu ez-Zagraviju k.s. u kojem je pisalo: ”Halile! Od sada nećeš više upućivati narod, niti ćeš pokušavati ispravljati njihove greške. Narod kojem se obraćaš nije spreman da te razumije i prati…” Šejh Halil Nurullah ez-Zagravi kuddise sirruh je bio teslim svom šejhu, poslušao ga bez pogovora i sklonio se od ljudi, povlačeći se i skrivajući svoje duhovno znanje. Kao rezultat toga, dostigao je velike duhovne stepene. Njegov kalb je bio ukrašen Božanskom ljubavlju i velikim tajnama.
Nakon nekog vremena veliki šejh Ismet Garibullah k.s. je zatražio od šejha Nurullaha ez-Zagravija k.s. da izađe iz osame u javnost i povede ljude. Šejh Nurullah ez-Zagravi k.s. je opet počeo držati dersove ljudima prvo o istim pitanjima, od prije par godina koja su ljutila narod. On, mubarek je objasnio ljudima da pojedine kaburove koji ljudi posjećuju i pridaju značaj su zapravo prazni i da ništa u tim nadgrobnim spomenicima ne postoji. Na takav njegov govor, da bi se uvjerili u istinitost njegove tvrdnje, odlučili su da otkopaju nekoliko takvih kaburova. Doista u njima nije bilo nikakvih ljudskih tijela, kostiju ili nešto slično. Bili su zakopani neki predmeti. Šejh Nurullah ez-Zagravi k.s. je zatim pokazao mjesta koja nisu bila obilježena, a ispod čije površine su se nalazili mezarovi šehida. I po tom pitanju su vršena iskopavanja, a onda su uvidjeli istinost navoda Šejh Nurullah ez-Zagravija kuddise sirruhu, kojeg je Uzvišeni Allah počastio da razumije stanja umrlih u njihovim mezarovima.
Šejh Nurullah ez-Zagravi k.s. je marljivo obraćao pažnju na ibadete. Bio je poznat po učenju Kur’ana. Svaki dan bi učio sedam džuzeva Kur’ana, kao dnevni vird, a pored toga učio je sedamdeset hiljada puta kelime-i-tevhid. Njegov najveći keramet je bio upravo vrijeme u kojem je imao bereket i sve je to redovno svakodnevno izvršavao.
Prenosi se da su jednog dana neki ljudi došli u zijaret šejh Halilu Nurullaha ez-Zagraviju kuddise sirruh. Zatekli su ga u mihrabu tekije, okrenut prema njima. Oni su sjeli pred Šejh Nurullah ez-Zagravija k.s. Ljudi koji su došli u zijaret šejhu su slovili za ljude iz krugova uleme. Narod ih je kao takve i prepoznavao. Šejh Nurullah ez-Zagravi k.s. je cijelo vrijeme sjedio zatvorenih očiju blago naslonjen na mihrab tekije. Nakon nekog vremena jedan od posjetitelja je pomislio: ”Došli smo u posjetu, ali šejh efendija drijema i ne obraća pažnju na nas, a mi smo ljudi od ilma, poštovani od svijeta.” Tog trenutka Šejh Nurullah ez-Zagravi k.s. je otvorio oči, pogledao tu grupu ljudi i rekao: ” Dijete moje! Ovaj put nije put brbljanja. Izvršavajte dužnosti koje su vam date i uskladite svoje živote u zajedno sa tim.”
Iršad i preseljenje na ahiret šejha Halila Nurullaha ez-Zagravija kuddise sirruhu
Šejh Nurullah ez-Zagravi k.s. je po vasijetu i idžazetu šejha Ismeta Garibullaha kuddise sirruh preuzeo dužnost vodstva tekije. Njegov iršad je trajao dvadeset jednu godinu. Preselio je na ahiret 22. decembra 1893. godine.
